Дуго времена је изгледало да је све погођено у срце, а онда су се напуниле цркве на Косову, и у неку руку је почео обрачун са доживљајем Бога у Србима. С друге стране, Србима је постало јасно да црква не може бити погођена у срце, јер је Бог њено срце
Пише Живојин Ракочевић
https://standard.rs/2026/11/03/nasa-kuca-i-nasa-sloboda/
Пише Живојин Ракочевић
https://standard.rs/2026/11/03/nasa-kuca-i-nasa-sloboda/
Нови Стандард
Živojin Rakočević: Naša kuća i naša sloboda - Novi Standard
Dugo vremena je izgledalo da je sve pogođeno u srce, a onda su se napunile crkve na Kosovu, i u neku ruku je počeo obračun sa doživljajem Boga u Srbima. S druge strane, Srbima je postalo jasno da crkva ne može biti pogođena u srce, jer je Bog njeno srce
❤32💊1
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👏51❤6🔥5😁2🤨1
У новом црквеном календару СА Синода СПЦ за 2027.годину четврта Црквена заповест гласи:
"4.Исповедити грехе своје и причешћивати се."
Закључно са 2026.та заповест је имала додатак:
"4.Исповедити грехе своје и причешћивати се у споменуте велике постове."
Јасно је да ово представља само "озваничење" праксе честог причешћивања, ван постова, без исповести и било какве припреме за ову свету тајну.
Сада важи :од воље ти,као Шокцу пост.
Заповест "Избегавати дружење с неверујућим избачена као антисоцијална и противна духу "братства и јединства свих наших народа и народности".
У још старијој редакцији заповест је гласила: "Не читати књиге јеретика и иноверних и не молити се с њима." Данас потпуно "неприхватљива" јер би било лицемерно бранити верним мирјанима молитве са " браћом" јеретицима и иноверцима док се њихова преосвештенства са истима моле све у 16.
Заповест " Васпитавати децу у Вери отаца и саветовати грешнике да се врате Вери." је такође потпуно избачена као противна социјализму.
/ @evroaz / @evroazp /
"4.Исповедити грехе своје и причешћивати се."
Закључно са 2026.та заповест је имала додатак:
"4.Исповедити грехе своје и причешћивати се у споменуте велике постове."
Јасно је да ово представља само "озваничење" праксе честог причешћивања, ван постова, без исповести и било какве припреме за ову свету тајну.
Сада важи :од воље ти,као Шокцу пост.
Заповест "Избегавати дружење с неверујућим избачена као антисоцијална и противна духу "братства и јединства свих наших народа и народности".
У још старијој редакцији заповест је гласила: "Не читати књиге јеретика и иноверних и не молити се с њима." Данас потпуно "неприхватљива" јер би било лицемерно бранити верним мирјанима молитве са " браћом" јеретицима и иноверцима док се њихова преосвештенства са истима моле све у 16.
Заповест " Васпитавати децу у Вери отаца и саветовати грешнике да се врате Вери." је такође потпуно избачена као противна социјализму.
/ @evroaz / @evroazp /
😨24🤬8❤3👍1🔥1😁1
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
INTERVJU: Danijel Simić – Nema ništa od Hersona i Zaporožja, kraj će biti u Donbasu! (1.11.2026)
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👍14👏4❤2
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Бивши министар унутрашњих послова Небојша Стефановић побегао је из Србије, незванично сазнаје Република. Он је фотографисан на аеродрому у Шпанији, са коферима, на месту где путници чекају такси-превоз. Стефановић се већ дуже време не појављује у јавности. Из политичког живота повукао се након бројних афера и оптужби повезаних његовим именом. Међу њима су случај „Крушик“, наводи о прислушкивању председника Србије и оптужбе које су износили Александар Папић и бивша државна секретарка МУП-а Дијана Хркаловић. Његово име годинама се повезује и са криминалном групом Дарка Шарића. Српски телеграф и Република још 2022. године објавили су да је Стефановић на криптованој апликацији Скај користио надимак Едо. КРИК је 5. марта 2024. објавио да је полиција у кривичној пријави из априла 2022. идентификовала Стефановића као особу која је користила овај надимак. Према полицијским наводима, Стефановић је помагао Шарићевој групи тако што је омогућио својим сарадницима да јој буду на располагању. Ипак, против Небојше Стефановића у овом предмету није покренута истрага, нити је подигнута оптужница.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🤬46🤔1
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Потребно је усвојити под хитно Законом који би био предвиђен да се конфискује целокупна имовина за коруптивно и криминално деловање. Ако неко украде народне паре и оштети државу једина примерена казна је да му се одузме целокупна покретна и непокретна имовина. Како њему тако и свим члановима његове породице. Усвајањем овог закона и његовом строгом применом брзо би се решио проблем криминала и корупције у Србији.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👍49💯20❤7🔥3
Forwarded from Заштитимо Јадар и Рађевину 🇷🇸
Културни код је једна од ретких ствари које капитализам и колонијализам не могу у потпуности да апсорбују. Ако се још неко пита зашто све већи притисак на културни идентитет и српство као такво.
Глобални капитализам се заснива на стварању универзалног потрошача са сличним навикама, потребама и вредностима. Културни код који негира чисто материјалне аршине или чува специфичан историјски наратив теже се преводи у потрошачки производ. Из ове перспективе, притисци на локалне идентитете (укључујући и српски због чега све ово пишем) јесу покушај да се уклоне специфичности које угрожавају глобално тржиште и политичко-културну интеграцију.
За разлику од класичног империјализма, неоколонијализам ретко користи војну окупацију као примарни инструмент. Он функционише кроз економску зависност (задуживање, екстрактивизам, јефтина радна снага), институционално усмеравање (прилагођавање правних и образовних система спољним аршинима, у нашем случају законодавни оквир према мери ЕУ), културну хегемонију (наметање једног вредносног модела као „универзалног“ и „модерног“, ох опет то једноумље, како незгодно).
У таквом оквиру, неоколонијални систем може релативно лако да купи елите (и то успешно ради, посебно оне убеђене у своју супериорност), преузме ресурсе или индустрију, али не може лако да преваспита заједницу чији је културни код дубоко отпоран на логику потчињавања.
Културни код садржи оно што теоретичари називају имплицитним знањем и колективним памћењем. Када је тај код формиран кроз вековно искуство борбе против империја (османске, аустроугарске, у савременом добу и НАТО...), у њега је органски уграђено неповерење према спољном диктату. У српском случају, матрица отпора није идеолошка (па да се може срушити другом идеологијом), већ егзистенцијална и епска, заснована на мотивима слободе као највише вредности, завета, те свести о сопственом трајању упркос историјским дезинтеграцијама.
Међутим, културни код не постоји независно од нас и не делује сам за себе. Он делује као штит само у оној мери у којој постоји свест о њему и ако је активан. Када је пасиван, сведен на фолклор и естетику, комерцијализован и препуштен логици „то су наши стари обичаји”, културни код постаје музејски експонат и од њега слаба вајда. Неоколонијализам га тада радо толерише или чак подстиче кроз „етно-туризам” и „традиционалне манифестације”, јер сувопарна традиција без политичке и друштвене воље не угрожава екстракцију ресурса ни геополитички утицај. Зато је мало глупаво наседати на реквизите обојене у верско и национално верујући да је то гаранција било чега само по себи, али добро, и глупаво је ствар личног избора, додуше негде и колективног.
Када постоји активна свест о њему, када функционише као живи систем вредности који препознаје неоколонијалне наративе и полази од сопствених вредносних критеријума, културни код постаје критеријум кроз који заједница мери спољне захтеве. Човек са свесним културним кодом не посматра земљу, воду, реке или суверенитет као просту робу на продају са ценом по квадрату и тони, већ као део наслеђа које му не припада у потпуности него га чува за оне који долазе. То пресеца централну логику неоколонијализма да је све на продају ако је цена добра.
Борба против културног кода у неоколонијалној пракси ретко се води директним забранама. Она се одвија кроз неколико финијих, тзв. демократских стратегија.
Сопствени културни идентитет проглашава се „ретроградним”, „националистичким”, „антиевропским” или „препреком модернизацији и напретку”. Циљ је да се код појединца створи осећај стида према сопственом пореклу и вредностима. Звучи познато?
Појмови попут слободе, заједнице, жртве или наслеђа замењују се административно-технократским језиком (одрживост, транзиција, пројекти, прилагођавање...). Када изгубите сопствени језик за описивање стварности, почињете да размишљате језиком онога ко тај језик диктира. У лингвистичкој антропологији добро је познато да именовање није неважан чин: онај ко одређује категорије утиче и на начин на који ће стварност бити схваћена, а ту је и понуда која се не одбија: сурогат-идентитет који нуди конформизам у замену за одрицање од сувереног мишљења, затим кока-кола култура и инструментализовано позивање на европске вредности.
Такође је важно разумети да културни код може бити и средство отпора и средство манипулације. Не мора неко да те натера да се одрекнеш идентитета да би те лишио његове суштине. Довољно је да ти понуди његову симулацију, да ти остави заставу, икону, националну реторику, фолклор и пригодно позивање на претке као декорацију, а да ти истовремено одузме способност самосталног политичког мишљења и одлучивања. Тако добијаш привид очуваног идентитета, док се његов вредносни садржај празни и ставља у службу интереса који са тим наслеђем немају никакве суштинске везе. То је можда и најсуптилнији облик инструментализације идентитета: не одузимају ти симболе припадности, него те уче да верујеш да су ти симболи довољни.
Српски културни код поседује црту коју многи спољни аналитичари често не разумеју: он је изразито нелинеаран и не може се увек објаснити логиком чисте материјалне користи. Колико је тог културног кода претекло је питање за све нас, мада је то тешко питање у атмосфери у којој колектив не препознаје неоколонијалну подвалу офарбану у културни код.
Културни код, архетип, оно што ти је баба говорила, и пре свега, оно што сам одлучиш да с тим урадиш.
На кантару се душа не мери.
Заштитимо Јадар и Рађевину
Глобални капитализам се заснива на стварању универзалног потрошача са сличним навикама, потребама и вредностима. Културни код који негира чисто материјалне аршине или чува специфичан историјски наратив теже се преводи у потрошачки производ. Из ове перспективе, притисци на локалне идентитете (укључујући и српски због чега све ово пишем) јесу покушај да се уклоне специфичности које угрожавају глобално тржиште и политичко-културну интеграцију.
За разлику од класичног империјализма, неоколонијализам ретко користи војну окупацију као примарни инструмент. Он функционише кроз економску зависност (задуживање, екстрактивизам, јефтина радна снага), институционално усмеравање (прилагођавање правних и образовних система спољним аршинима, у нашем случају законодавни оквир према мери ЕУ), културну хегемонију (наметање једног вредносног модела као „универзалног“ и „модерног“, ох опет то једноумље, како незгодно).
У таквом оквиру, неоколонијални систем може релативно лако да купи елите (и то успешно ради, посебно оне убеђене у своју супериорност), преузме ресурсе или индустрију, али не може лако да преваспита заједницу чији је културни код дубоко отпоран на логику потчињавања.
Културни код садржи оно што теоретичари називају имплицитним знањем и колективним памћењем. Када је тај код формиран кроз вековно искуство борбе против империја (османске, аустроугарске, у савременом добу и НАТО...), у њега је органски уграђено неповерење према спољном диктату. У српском случају, матрица отпора није идеолошка (па да се може срушити другом идеологијом), већ егзистенцијална и епска, заснована на мотивима слободе као највише вредности, завета, те свести о сопственом трајању упркос историјским дезинтеграцијама.
Међутим, културни код не постоји независно од нас и не делује сам за себе. Он делује као штит само у оној мери у којој постоји свест о њему и ако је активан. Када је пасиван, сведен на фолклор и естетику, комерцијализован и препуштен логици „то су наши стари обичаји”, културни код постаје музејски експонат и од њега слаба вајда. Неоколонијализам га тада радо толерише или чак подстиче кроз „етно-туризам” и „традиционалне манифестације”, јер сувопарна традиција без политичке и друштвене воље не угрожава екстракцију ресурса ни геополитички утицај. Зато је мало глупаво наседати на реквизите обојене у верско и национално верујући да је то гаранција било чега само по себи, али добро, и глупаво је ствар личног избора, додуше негде и колективног.
Када постоји активна свест о њему, када функционише као живи систем вредности који препознаје неоколонијалне наративе и полази од сопствених вредносних критеријума, културни код постаје критеријум кроз који заједница мери спољне захтеве. Човек са свесним културним кодом не посматра земљу, воду, реке или суверенитет као просту робу на продају са ценом по квадрату и тони, већ као део наслеђа које му не припада у потпуности него га чува за оне који долазе. То пресеца централну логику неоколонијализма да је све на продају ако је цена добра.
Борба против културног кода у неоколонијалној пракси ретко се води директним забранама. Она се одвија кроз неколико финијих, тзв. демократских стратегија.
Сопствени културни идентитет проглашава се „ретроградним”, „националистичким”, „антиевропским” или „препреком модернизацији и напретку”. Циљ је да се код појединца створи осећај стида према сопственом пореклу и вредностима. Звучи познато?
Појмови попут слободе, заједнице, жртве или наслеђа замењују се административно-технократским језиком (одрживост, транзиција, пројекти, прилагођавање...). Када изгубите сопствени језик за описивање стварности, почињете да размишљате језиком онога ко тај језик диктира. У лингвистичкој антропологији добро је познато да именовање није неважан чин: онај ко одређује категорије утиче и на начин на који ће стварност бити схваћена, а ту је и понуда која се не одбија: сурогат-идентитет који нуди конформизам у замену за одрицање од сувереног мишљења, затим кока-кола култура и инструментализовано позивање на европске вредности.
Такође је важно разумети да културни код може бити и средство отпора и средство манипулације. Не мора неко да те натера да се одрекнеш идентитета да би те лишио његове суштине. Довољно је да ти понуди његову симулацију, да ти остави заставу, икону, националну реторику, фолклор и пригодно позивање на претке као декорацију, а да ти истовремено одузме способност самосталног политичког мишљења и одлучивања. Тако добијаш привид очуваног идентитета, док се његов вредносни садржај празни и ставља у службу интереса који са тим наслеђем немају никакве суштинске везе. То је можда и најсуптилнији облик инструментализације идентитета: не одузимају ти симболе припадности, него те уче да верујеш да су ти симболи довољни.
Српски културни код поседује црту коју многи спољни аналитичари често не разумеју: он је изразито нелинеаран и не може се увек објаснити логиком чисте материјалне користи. Колико је тог културног кода претекло је питање за све нас, мада је то тешко питање у атмосфери у којој колектив не препознаје неоколонијалну подвалу офарбану у културни код.
Културни код, архетип, оно што ти је баба говорила, и пре свега, оно што сам одлучиш да с тим урадиш.
На кантару се душа не мери.
Заштитимо Јадар и Рађевину
💯24👏9❤6
Демократска странка остварила је велику победу на међуизборима у Сједињеним Америчким Државама, освојивши већину и у Представничком дому и у Сенату. Републиканци су изгубили низ кључних савезних држава, укључујући Тексас, док је у Мичигену исписану историју – Абдул Ел Сајед, који је Доналд Трамп током кампање жестоког вређао, постао први муслиман изабран у Америчком Сенату, према објављеним пројекцијама.
Према најновијим резултатима, демократе су освојиле најмање 224 места у Представничком дому, чиме су премашиле праг од 218 мандата неопходних за већину. Републиканци тренутно имају 134 места, док се гласови за преостале мандате још пребројавају.
Још већи ударац за председника Доналда Трампа представља резултат избора за Сенат. Демократска странка је освојила седам додатних мандата и заједно са независним сенаторима сада има 54 места у овом дому, док републиканци имају 42. Пребројавање гласова за преостала четири места још траје.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Према најновијим резултатима, демократе су освојиле најмање 224 места у Представничком дому, чиме су премашиле праг од 218 мандата неопходних за већину. Републиканци тренутно имају 134 места, док се гласови за преостале мандате још пребројавају.
Још већи ударац за председника Доналда Трампа представља резултат избора за Сенат. Демократска странка је освојила седам додатних мандата и заједно са независним сенаторима сада има 54 места у овом дому, док републиканци имају 42. Пребројавање гласова за преостала четири места још траје.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
😁17👍2❤1🆒1
🇷🇺 🇭🇺 Мађарска се припрема за престанак увоза руске нафте и гаса.
Мађарска намерава да се одрекне руских енергената, изјавила је шефица мађарске дипломатије Анита Орбан.
Она је навела да Мађарска тражи алтернативне изворе снабдевања нафтом, јер 21. новембра истиче рок привременог изузећа од америчких санкција, које је омогућавало куповину нафте од компанија „Лукоил“ и „Росњефт“.
Према речима министарке, мађарска нафтна и гасна компанија MOL већ разматра технолошку модернизацију своје рафинерије, како би могла да прерађује сирову нафту која би стизала из других извора са југа, преко хрватског оператера JANAF.
Такође, Мађарска би током наредне године требало да обустави и увоз гаса из Русије.
-Демонизовани, уцењени и успавани на ловорикама.
Не може се другачије описати стање свести када овако нешто можеш да изјавиш и спроведеш у дело.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Мађарска намерава да се одрекне руских енергената, изјавила је шефица мађарске дипломатије Анита Орбан.
Она је навела да Мађарска тражи алтернативне изворе снабдевања нафтом, јер 21. новембра истиче рок привременог изузећа од америчких санкција, које је омогућавало куповину нафте од компанија „Лукоил“ и „Росњефт“.
Према речима министарке, мађарска нафтна и гасна компанија MOL већ разматра технолошку модернизацију своје рафинерије, како би могла да прерађује сирову нафту која би стизала из других извора са југа, преко хрватског оператера JANAF.
Такође, Мађарска би током наредне године требало да обустави и увоз гаса из Русије.
-Демонизовани, уцењени и успавани на ловорикама.
Не може се другачије описати стање свести када овако нешто можеш да изјавиш и спроведеш у дело.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🤬27👏3❤2👍2🤔1💯1
https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/srbi-u-pristinskim-zatvorima-osudeni/
Ко се данас још у Србији сећа имена Бојана Здравковића, Србина из Паралова, српског гета у централном Косову, који је стричевом „ладом“ пошао по лекове дементном оцу у Бујановац а онда заустављен и од стране косовских полицајаца ишамаран на прелазу Бела Земља, пошто су му претходно ти исти полицајци псовали „српску мајку“ и „све српско“. А то није било пре десет или петнаест, већ пре пола године, почетком марта 2026.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Ко се данас још у Србији сећа имена Бојана Здравковића, Србина из Паралова, српског гета у централном Косову, који је стричевом „ладом“ пошао по лекове дементном оцу у Бујановац а онда заустављен и од стране косовских полицајаца ишамаран на прелазу Бела Земља, пошто су му претходно ти исти полицајци псовали „српску мајку“ и „све српско“. А то није било пре десет или петнаест, већ пре пола године, почетком марта 2026.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
Покрет за одбрану Косова и Метохије
Срби у приштинским затворима осуђени на заборав: Сами носе свој крст, јесу ли то заслужили?
Getty © Ferdi Limani / Stringer
😢26🙏14🤬1
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Студентска листа позвала је министарку енергетике Дубравку Ђедовић и руководство ЕПС-а да отворено јавности саопште какво је право стање у том предузећу.
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
🔥26👏16👌3👍1
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Владимир Цвијан, режимско убиство које је и даље „неразјашњено”, а он је још увек у гробу без презимена. Три године је скривана његова смрт. Породица није смела да пита . Бивша жена „није знала шта је са њим” иако је те три године на име сина подизала његову пензију. Може да се констатује да им је запрећено да не причају о његовој смрти. Кремиран је да се спречи поновна обдукција. Сахрањен у гробу без презимена. Владимир Цвијан је крајем 2013. оптужио Вучића да заводи диктатуру, рекетира богаташе и враћа атмосферу деведесетих, обележену тешким криминалом и корупцијом. Вучић му је одговорио псовкама, увредама и претњама. Цвијаново тело је пронашао алас из Вишњице. На његов позив одмах је дошла полиција, а затим се појавио и мушкарац у цивилу, који је показао легитимацију БИА. „Ово је адвокат Цвијан”, рекао је тај безбедњак (значи унапред су знали). У записнику с увиђаја помиње се присуство припадника БИА, нема писаног трага да је било ко из полиције обавестио БИА да је тело Владимира Цвијана нађено у реци. У обдукционом налазу се наводи да је „леш на обдукцију достављен обучен у следећу одећу: црна јакна на чијој етикети пише ‘Алпха индустриес’, испод које се налазила још једна црна јакна (са дебелом поставом) и мајицом на кратке рукаве”. Две јакне се облаче кад желе некога да муче а да остане што мање трагова на телу. Сигурносне камере на суседним сплавовима нису радиле од 3. до 6. јануара. Дејан Јовић (48) вишеструко награђивао полицијски инспектор, који је ово убиство истраживао, заклан је у јулу 2020. год. у болничкој постељи. Егзекутор је, како се сумња, био лично Марко Миљковић-Маре Месар, десна рука Вељка Беливука! Дејан Јовић, који је усмрћен, прво је осрамоћен од стране МУП-а који је тада водилa Дијанa Хркаловић, оптужен лажно, ослобођен. Он је поштено водио истраге о Савамали, убиству Владимира Цвијана, о убиству Јелене Марјановић, Властимира Милошевића. Прво су га по старој рецептури на зуб узели провладини таблоиди који су покренули кампању против њега и у текстовима представљaли као криминалца. Звучи ли ово познато? Све ово је стандардна оперативна процедура ОКГ секте и њеног поглавника Жвалавог Монструма
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
|📚Канал|✏️Чет|🔝Појачај|
| @evroaz| @evroazp |
👍38✍7👏6❤4🙏3
Forwarded from CARica_ZARin
Код Кијева откривени подруми-мучилишта Азова за десетине младића у регрутној доби.
Чак је и један 14-тогодишњак спашен након тортуре.
Буданов је један од најопаснијих "играча" у земљи 404.
Колика је казна за употребу, ако се не варам законом забрањеног руског језика?🤐
Чак је и један 14-тогодишњак спашен након тортуре.
Буданов је један од најопаснијих "играча" у земљи 404.
Колика је казна за употребу, ако се не варам законом забрањеног руског језика?🤐
🤬27😢1