🇪🇺🇷🇸 "Европска комисија изражава основану бојазан да би увођење националних уџбеника (уместо садашњих антинационалних) довело до србизације Србије? Да би Србе вратило кући, вратило себи? СВОЈОЈ историји, својој култури,својој етици, свом идентитету?"

t.me/BunkerSrb

Отац Војо Билбија нас је задужио још као дјецу, оним чувеним интервјуом у коме је говорио о свом животу, кјокушинкаи каратеу, ликовима које је начинио шрафцигером умјесто длијетом, животу у Холандији међу пороком и богатством. А онда сам га упознао 2012. у Ротердаму: дошао је тај горостас, истински духовни великан бициклом у цркву (та сцена ми је и данас на уму када мени држе лекцију због кретања по граду бициклом). У нашој цркви у Ротердаму владао је посебан поредак: свима нама који смо служили у олтару дали су мантију - тада сам још чекао рукоположење, губећи већ помало стрпљење. И на свако моје питање зашто је нешто тако и тако, једини и довољни, саморазумљиви одговор је био: "тако нас је научио о. Војо!"

Након литургије пажљиво је саслушао неко моје (ни сам се не сјећам какво) предавање, а онда му је пар наших људи врло нападно скренуло пажњу да су незадовољни зато што је у олтар пустио једног Холанђанина. Устао је и успоставила се вертикала неупитног Ауторитета:

- Њега је Бог довео овдје, немој ти, човјече, да га ти тјераш из Лађе спасења!

Затим се мирно вратио на мјесто и причао нам о српским сужњима у Хагу које је тог дана требало да посјети, о томе како је сужањство у некима породило добро, у некима није произвело ништа, у некима само тешки чемер... Он их је, пак, обилазио све, без разлике, бар да им покучи неку лијепу ријеч и неку помоћ.

На растанку ми је поклонио његов медаљон са ликом Христовим, говорећи: Да ме се сјећаш, оче Дарко.

Рукоположен сам у чин ђакона на Никољдан те године. И заувијек те се сјећам, оче Војо. А твоја изведба Небеске Литургије у мени одзвања као звук и тон којим осјећам нашу епохалну ситуацију данас. И све се надам да ће конац бити како га је св. Николај видио, а ти отпјевао...

Наше одговорне и објективне патриоте се не чуде деценијској пљачки бивше власти, него се чуде што их неко хапси. И онда још приде указују на то да је ово удар светске масонерије и Трилатералне комисије на српски род.

Српски род се не огледа у обичним људима који су пљачкани више од деценије, него у онима који су их пљачкали. Чудновато поимање српства, али ни не треба да нас изненађује такво размишљање епигона СНС-а.