Краљ Александар и краљица Драга Обреновић у друштву вајара Ђорђа Јовановића на отварању његове изложбе у хотелу „Српска круна“, 1901. године.
Наставак у коментару :👇🏼👇🏼👇🏼
Наставак у коментару :👇🏼👇🏼👇🏼
👍55❤28🔥4🤮2🙏2🫡1
❤58👍21😎3🐳2
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Београд након Првог светског рата, 1919. године. На снимку се виде Улица краља Милана, Позоришни трг и Калемегдан.
Наставак у коментару :👇🏼👇🏼👇🏼
Наставак у коментару :👇🏼👇🏼👇🏼
❤61👍15❤🔥2🔥1
Кнез Михаило Обреновић дошао је на престо 1839. године, након смрти старијег брата Милана, који је владао свега месец дана.
Наставак у коментару :👇🏼👇🏼👇🏼
Наставак у коментару :👇🏼👇🏼👇🏼
❤59👍20🫡5🔥3
Фирма за производњу авиона и авио-мотора „Светозар Влајковић и синови”, са седиштем у Француској улици бр. 63 у Београду, израдила је овај спортски авион, који је име добио по крсној слави породице произвођача.
Наставак у коментару :👇🏼👇🏼👇🏼
Наставак у коментару :👇🏼👇🏼👇🏼
👍88❤35👏6⚡3
На фотографији су француски генерал Луј Франше д’Епере, тадашњи регент Александар Карађорђевић, као и војводе Живојин Мишић и Степа Степановић, на положају Флока код Кајмакчалана.
Наставак у коментару :👇🏼👇🏼👇🏼
Наставак у коментару :👇🏼👇🏼👇🏼
❤80🫡24👍6🔥4❤🔥1
На фотографијама су Анастасија, Татјана и Алексеј Романов, троје од петоро деце цара Николаја II и његове супруге Александре Фјодоровне, у Царском селу, недалеко од Санкт Петербурга, у јесен 1914. године.
Наставак у коментару :👇🏼👇🏼👇🏼
Наставак у коментару :👇🏼👇🏼👇🏼
❤52🙏34👍3👏3🕊1
Тадашњи епископ рашко-призренски Павле, касније патријарх српски, током Васкрса 1987. године у Саборном храму Светог Ђорђа у Призрену, на Косову и Метохији.
Три године касније, 1. децембра 1990. године, изабран је за 44. патријарха Српске православне цркве, на чијем је челу остао све до своје смрти 2009. године.
Три године касније, 1. децембра 1990. године, изабран је за 44. патријарха Српске православне цркве, на чијем је челу остао све до своје смрти 2009. године.
❤84🙏36❤🔥2🕊1
Светозар Грдијан, један од најпознатијих београдских фоторепортера међуратног периода, фотографисао је чланове лакоатлетске секције СК „Југославија“ 30. априла 1931. године у Београду.
Током 1931. године секција је бројала око 40 чланова и остваривала запажен напредак, редовно наступајући на градским и државним такмичењима.
Током 1931. године секција је бројала око 40 чланова и остваривала запажен напредак, редовно наступајући на градским и државним такмичењима.
👍37❤18👎1🔥1